Life is ...

 

 

 Prošlo je dosta vremena od kad sam pisala nešto, za svoju dušu. Od tada se promenilo mnogo stvari u mom životu, od prebivališta, bračnog statusa, preko nekih bitnih ljudi, do statusa nezaposlene, umesto studentkinje. Ustvari, to nezaposlena, je samo bolji naziv za domaćicu, u bilo kom formularu, i nevezano za diplomu/diplome.  Možda se moja potreba za pisanjem vratila i zbog tog čuvenog praga treće decenije, na kom stojim. Bez želje da raspravljam o tome kako su tridesete nove dvadesete, što je možda istina negde, ili možda kod nekih ljudi/žena, i bez volje da ulepšavam svoje bore doživljenim, ili još gore da ih predupređujem time što se neću smejati ili mrštiti, planiram da svoj ulazak u tu treću deceniju dočekam ...Hm... Kako bih rekla...Srećna? Zadovoljna? Da, tako nekako.

 

Život je  maštovit, i svakom deli po zasluzi. Ove strane će meni služiti da neke trenutke, neke ljude, neke događaje, neke snove, neke nade, neke želje, neka maštanja, neka glupiranja, neke loše pojave, neke dobre pojave, neke srećne momente, i neke ne tako srećne podelim sa svetom. Stigla je  ocajna domacica.

 

Šta bih vam mogla reći o sebi? A da vas to stvarno interesuje?(??) Pa, ja sam jedna naizgled sasvim obična, a ipak pomalo neobična, žena, koja voli, koja je uglavnom optimista, koja ima svoje uspone i padove, koja čita svašta, a da u to svašta ipak ne može da ubaci treš Isidore Bjelice i Ljiljane Bobić Mojsilović, koja  voli da putuje, ali sticajem okolnosti nigde nije otputovala prethodnu godinu i po, koja voli da kuva, ali ne voli da joj to bude obaveza, koja za sebe misli da je naivna. To bi uglavnom bilo to. Mnogo toga sam zaboravila. Ali  imaćete vremena da otkrijete ostalo ...